-ŽA­BLjAK-Di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra Dar­ko Sti­je­po­vić oci­je­nio je da pred­u­ze­će za na­ci­o­nal­ne par­ko­ve u svom re­a­go­va­nju ni­je ospo­ri­lo ni­je­dan na­vod ob­ja­vljen u tek­stu „Agre­ga­ti tut­nje kraj Cr­nog je­ze­ra”.
-Zna­ju da je gra­đe­vin­ska do­zvo­la ne­za­ko­ni­to iz­da­ta. Ci­je­vi ko­je smo sni­mi­li u Cr­nom je­ze­ru su na­ran­dža­ste bo­je i ko­ri­ste se u in­sta­la­ci­ja­ma ka­na­li­za­ci­je, a cr­ne ci­je­vi se ko­ri­ste za vo­du. Ako je Vo­do­vod Ža­bljak ura­dio ra­do­ve, on­da pred­u­ze­će za par­ko­ve mo­ra da po­ka­že pro­jek­te i gra­đe­vin­ske do­zvo­le za iz­vo­đe­nje ra­do­va. To je di­vlja grad­nja i eko- kri­mi­nal. Svr­ha par­ko­va je oču­va­nje sve­ti­nje pri­ro­de, a ne po­dr­ška di­vlja­nju u za­šti­će­nom pro­sto­ru. Par­ka­dži­je vi­še ne bra­ne di­vlju grad­nju u gor­skom
oku pri­čom o re­kon­struk­ci­ji sta­rog, za­pa­lje­nog Do­ma pla­ni­na­ra već tvr­de da „gra­de u istim ga­ba­ri­ti­ma“. Da­kle, ob­ma­ne i pre­va­re jav­no­sti- po­ru­čio je Sti­je­po­vić. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, dr­ska je pre­va­ra da gra­de u istim ga­ba­ri­ti­ma.
-Po­sje­du­je­mo sta­ri pro­je­kat do­ma ko­ji de­man­tu­je par­ka­dži­je. Na baj­ke o pla­si­ra­nju ruč­nih ra­do­va i do­ma­ćih pro­iz­vo­da u me­ha­ni ne pa­da­ju vi­še ni naj­pri­pro­sti­ji čo­ba­ni. Po­gle­daj­mo van­pi­jač­nu pro­da­ju na pr­lja­vom še­ta­li­štu do Cr­nog je­ze­ra. Svi pre­hram­be­ni pro­iz­vo­di na pro­stač­kom va­ša­ri­štu, ko­ji se li­je­pe i pro­si­pa­ju po še­ta­li­štu, na­mi­je­nje­ni jef­ti­nom bla­go­u­tro­bi­ju i že­lu­dač­nim sen­za­ci­ja­ma, pro­da­ju se bez sa­ni­tar­ne kon­tro­le i ni­je­dan ni­je sa Dur­mi­to­ra. Su­ve­nir­ni­ca je smi­je­šno i iz­vi­to­pe­re­no pod­va­lji­va­nje o va­žno­sti  ru­ko­tvo­ri­na za di­vlju grad­nju me­ha­ne. Krč­ma se mo­že iz­gra­di­ti i na dru­gom mje­stu. Tr­go­va­ti se mo­že
bi­lo gdje, ali ne tu gdje oni ho­će, u sr­cu pri­rod­nog re­zer­va­ta i u gor­skom oku. Ne­sreć­ni su oni ko­ji mi­sle da se mo­že tr­go­va­ti gor­skim oči­ma- is­ta­kao je di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra.
Tvrd­nja­ma da se po­štu­ju eko­lo­ški stan­dar­di Sti­je­po­vić su­prot­sta­vlja mi­šlje­nje šest aka­de­mi­ka i naj­ve­ćih auto­ri­te­ta iz te obla­sti na pod­ruč­ju ju­go­i­stoč­ne Evro­pe.
-Ni­je bi­lo jav­ne ras­pra­ve o pro­jek­tu, ni­je bi­lo stu­di­je o uti­ca­ju na ži­vot­nu sre­di­nu, ig­no­ri­sa­li su Op­šti­nu Ža­bljak, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i vr­hun­ske na­uč­ni­ke. To je pro­tiv­za­ko­ni­to i ne­mo­ral­no. Pro­tiv­za­ko­ni­ta me­ha­na je bes­pri­mje­ran nik­šić­ki
kič i ni­je gra­đen, ka­ko tvr­de, od auten­tič­nih ma­te­ri­ja­la već od ci­gle, sti­ro­po­ra, ri­gip­sa, li­ma i kič ka­me­na iz Bi­le­će. Ne­ka­da­šnji dom je bio na­pra­vljen od do­ma­će si­ge iz Pod­ma­lin­ska, od ko­je je na­pra­vljen i ma­na­stir Mo­ra­ča, i bio je po­kri­ven do­ma­ćom ci­je­pa­nom lju­skom iz dur­mi­tor­skih šu­ma. Ki­ri­džij­ska me­ha­na je na­pra­vlje­na usred iz­vo­ri­šta. Iz­vo­ri vo­da su ču­va­ni kao ze­ni­ca oka. Iz­vor ži­ve vo­de je uvi­jek bio ljud­ska sre­ća, ka­zao je Sti­je­po­vić.
Na­vo­de da „krč­ma na je­ze­ru slu­ži za obez­bje­đi­va­nje
naj­o­snov­ni­jih uslo­va da po­sje­ti­lac pro­ve­de pri­jat­no vri­je­me u ovom kra­ju” Sti­je­po­vić na­zi­va fi­lo­zo­fi­jom tr­go­va­ca kraj­pu­ta­ša, umor­nih ra­ba­dži­ja i kel­ne­ri­ca.
-To je fi­lo­zo­fi­ja vla­da­ju­ćih, na­zad­nih po­li­tič­kih i dru­štve­nih eli­ta, Gvo­zde­no­vi­ća i nje­go­vih eko- apa­rat­či­ka. Krč­ma za utro­bi­cu ni­je ni­ka­ko naj­o­snov­ni­ji uslov za pri­jat­no vri­je­me na Dur­mi­to­ru. Pri­jat­no vri­je­me za tr­bu­ši­ne i is­pi­ja­če ka­fa ni­je i pri­jat­no vri­je­me za lju­bi­te­lje pri­ro­de zbog ko­jih je i usta­no­vljen na­ci­o­nal­ni park. Park je po­tre­ba mo­der­nog čo­vje­ka op­hr­va­nog mno­štvom za­la mo­der­nog ži­vo­ta, a ne po­tre­ba pri­pro­stih i ma­lo­gra­đa­na.
Za pri­jat­nost ko­ju dik­ti­ra­ju cri­je­va ima­ju dru­ga mje­sta, ne­za­vi­sna od lje­po­te pej­za­ža, du­bo­kih šu­ma pra­i­sko­na, tam­ne vo­de i stu­de­ne ti­ši­ne- po­ru­čio je Sti­je­po­vić, is­ta­kav­ši da su se „cr­ni da­ni i cr­na sud­bi­na nad­ni­je­li nad Cr­no
je­ze­ro”.A.O.


Tr­gov­ce pro­tje­ra­ti iz gor­skog oka

Su­šti­na  po­sje­te Cr­nom je­ze­ru, uka­zao je Sti­je­po­vić, je­ste du­hov­na ob­no­va i su­sret s po­gu­blje­nom su­šti­nom ži­vo­ta u sa­vre­me­noj ci­vi­li­za­ci­ji.
-Tr­gov­ci mo­ra­ju bi­ti pro­tje­ra­ni sa Cr­nog je­ze­ra. Cr­no je­ze­ro je upra­vo su­štin­ski ono­stra­no, dru­go, su­prot­nost dik­ta­tu cri­je­va i zad­nji­ce. To je mje­sto bo­rav­ka ve­li­kog du­ha pri­ro­de i ljud­ske su­šti­ne. Tu li­sta­mo knji­gu po­stan­ka, tu smo u maj­či­nom kri­lu, tu i da­nas nad je­ze­rom leb­di utva zla­to­kri­la, uz­no­si se ljud­ska du­ša, tu se li­je­či­mo od bo­le­sti ci­vi­li­za­ci­je i po­kva­re­no­sti. Čo­vjek se na tren oslo­ba­đa oko­va li­hva­ra, ka­fe­dži­ja i tr­go­va­ca i sje­ća svo­ga pri­skon­skog po­čet­ka, ka­zao je di­rek­tor Cen­tra za raz­voj Dur­mi­to­ra.